ILI JESI ILI NISI

Ma koliko se trudila da se uklopim u ovo novo doba, ne umem. Jednostavno nisam za to rođena. Oduvek sam stvari posmatrala crno-bele i kao takve su mi imale smisla. Ili jesi ili nisi. No, kako vreme odmiče uviđam da su sve druge boje u opticaju a da bela i crna gotovo i ne postoje. Od tolikog šarenila blješti u očima, blješti u duši. 

Neverovatno je koliko ljudi umeju da budu prividno bliski i da se dodvoravaju jedni drugima zarad nekog interesa u datom momentu. Rek’o bi čovek da su u pitanju doživotni prijatelji. Vrlo pohvalno kada bi zaista bilo tako. No, to su prijateljstva na veštačkim tvorevinama i na vrlo labavim, staklenim nogama. Prestaju onda kada prestanu zajednički interesi, najčešće jedna strana izlazi iz tog kvazi prijateljstva i naklonjena je tamo nekom novopečenom prijatelju. Ne postoji branša gde ne videh da je to tako, a radovalo bi me saznanje da ima i takvih.

Neću komentarisati političke stranke, jer nisam kompetentna, ali i tu je logično da se udružuju ljudi različitih stavova, pogleda i mišljenja radi lične koristi. Umeju da plivaju u mulju, u tome je njihova prednost. Ja ne umem ni u bistroj vodi da plivam neprestano. Katkad potonem, nagutam se vode a zatim vođena nekom višom silom isplivam na površinu. Ostavimo politiku po strani.

Ništa nije drugačija situacija u raznoraznim branšama, gde se isti ti nazovi prijatelji vezani zajedničkim interesima oslovljavaju sa "draga", "mila", "dušo" uz obavezan usiljen osmeh i redovan poljubac pri svakom susretu a ustvari i jedna i druga strana znaju da ih sem nekog zajedničkog interesa bitnog u datom momentu ne vezuje ništa drugo. Daleko su od iskrenog prijateljstva, ali vrlo bliski po tračarenju i spočitavanju postupaka onog drugog. Naravno, tračarenje po kuloarima kako to inače kod nas Srba biva. Ne smeta meni takav način bivstvovanja i ophođenja sve dok je daleko od mene. A, sem toga ko sam ja da sudim?

To što ja ne umem da funkcionišem po tom principu, to je već moja mana ili prednost, sve zavisi kako se gleda. Nemoj me oslovljavati sa "draga" i "mila", nemoj me ljubiti kada se slučajno sretnemo na ulici. Ne prija mi takav poljubac. Ako baš moraš da zastaneš, dovoljno je da učtivo pružimo ruku jedna drugoj. Poštenije i iskrenije. Nemoj mi pričati hvalospeve o sebi, dozvoli mi da sama sagledam i procenim. Ne počinji rečenicu sa "Nisam ja takva osoba...", jer to su trenuci kad poželim da pobegnem. Kako čujem reč "osoba" kreće mi zujanje u ušima a pritisak mi naglo skače. Nemam uvek nitroglicerin kod sebe. Moj propust, priznajem. Ne obećavaj mi usluge koje nisam tražila, samo da bi mi pokazao/la svoju moć. Ne pokušavaj da me uvučeš u kandže svog ludila, jer se ne pronalazim u tome. Ne znam ni šta ću sa svojim ludilom, koje inače nema nikakvih dodirnih tačaka sa tobom i onima sličnim tebi. Da li sam asocijalna? Ne znam. Možda i jesam. Svakako mi više prija moja asocijalnost od tvoje dvoličnosti. Već ću osmisliti svoje vreme, čitaću, pisaću, šetaću... Svakako mi više prija nego da te slušam dok me gledaš u oči i lažeš, a mene bude sramota tvoje sramote pa se pravim da ti verujem. Suviše godina imam da bih mogla da klimam glavom i slušam tvoj monolog. Nemam ni vremena ni živaca za tako nešto.

Imam faze kad sve blješti od beline a i one druge kad se tama nadvije pa od crnila ne uspevam ni obrise da vidim. Katkad umem da pomešam crnu i belu i sem nekoliko nijansi sive ne dobijem ništa drugo. Ne umem da ušarenim život šljaštećim bojama kojim pokušavaš da me zaseniš. Možda bih i umela, ali to onda ne bih bila ja. Ne umem da funkcionišem drugačije, ne vidim sredinu tamo gde je nema. Krilatica kojom se oduvek vodim je - "Ili jesi ili nisi!"

S.B