POŠALJI PORUKU DA TE VIDIM ILI „KO ZNA KAĆU?“

Nekada smo se vodili Sokratovom izrekom „Progovori da te vidim“ i zaista je bilo tako. Dok ne čuješ šta taj neko ima da ti kaže kao i da ga nisi upoznao. Eh, da smo se barem zadržali na tome! Živeli bi u iluziji, onako ušuškani i čini mi se bilo bi nam lakše. Pojavom mobilnih telefona i slanjem sms-ova, korišćenjem društvenih mreža mi se ogolesmo skroz.

POŠALJI PORUKU DA TE VIDIM ILI „KO ZNA KAĆU?“

Otključavam vrata stana dok mi iz torbe pišti mobilni telefon, koji po običaju ne mogu odmah da pronađem. Piše mi poznanica koju maločas sretoh na ulici, a koja je krenula kod lekara. Čitam, ali ne razumem. Moguće da je greškom meni poslala. Na displeju piše - Ko zna kaću-. Nema veze što je kucano malim slovima, ionako smo naviknuti da razmenjujemo poruke (sa bliskim osobama), bez da koristimo znake interpunkcije i veliko slovo. Pročitah još jednom i samouvereno nakucah - Verovatno si meni greškom poslala poruku! Istog momenta stiže odgovor od nje – Nije greška, tebi sam poslala, ne znam kaću. 

Sad` sam već u dilemi. Ko je Kaća? Možda je ja poznajem. Sigurno je poznajem, jer je poruku baš meni poslala. Prebiram po mislima, koja li je Kaća u pitanju? Kako joj Kaća može pomoći? Kako joj ja mogu pomoći? Moguće da traži da je povežem sa Kaćom, ali ne mogu da se setim ni jedne Kaće koju bih povezala sa zdravstvom. Uzimam telefon i kucam - Mogu li nekako da ti pomognem? Ubrzo stiže još jedna poruka – Ne, hvala ti. Ovde je gužva, a ja ne znam kaću. 

Sad mi je već malo jasnije, ali ne sasvim. Kaća je verovatno neko ko će Vas preko reda uvesti u ordinaciju. Verovatno neka persona poznata po tome što sve može preko veze, preko koje se sve olako završava. Lično ne znam nikog od takvih ljudi, a nisam ni sklona verovanju u kuloarske glasine. – Budi strpljiva i sačekaj. Žao mi je, ali ja ne poznajem Kaću.- nakucah na brzinu, verujući da je ovim sms-om prepiska završena. Tek što spustih telefon na sto, on se ponovo oglasi. Čitam poruku u neverici. Na displeju piše – Koju kaću. - Da li ona mene zavitlava ili joj je dosadno pa ne zna kako da utroši vreme? Izbrojim do tri, udahnem i smireno nakucam „U prvom sms-u si napisala da ne znaš Kaću. Pokušavam da ti objasnim da čak i ne znam o kojoj Kaći mi pišeš, a na sve to ti mene pitaš ko je Kaća? Izvini, ali ja te ne razumem. Pozdrav.“ Pre nego ostavih telefon stiže još jedna poruka. Čitam i ne znam da li da se smejem ili da plačem?! – Nismo se razumele, nije nikakva kaća u pitanju. Ovde je velika gužva i ne znam kaću doći na red. -

Sa osmehom konstatujem, ne samo da ne znam Kaću, nego od sad zaista ne znam kada ću razmenjivati sms-ove sa nekim ko kucka tek da utroši vreme.